Ovo je jednostavno i brzo jelo. Može se pripremati i u vreme posta. Potrebni sastojci su:

- 2 konzerve tunjevine

-50 g kukuruza šećerca

-200 g makarona

-1 paprika

-2 paradajza

- masline po želji

- zelena salata

- biber, so, peršun po želji.

Način pripreme:

Prvo, skuvati makarone. Kada su skuvane, procediti, i oprati u hladnoj vodi, opet procediti. Dodati, tunjevinu (ocediti ulje), dodati kukuruz šećerac, masline, sitno iseckanu papriku, isečen paradajz, masline, iseckanu zelenu salatu i začiniti po želji. Možete dodati i svež peršun ili bosiljak, po ukusu. Salata je posna i može se jesti kao hladna.

Prijatno!

Puno vremena mi je trebalo da shvatim, koliko sam uneo otrova (djubreta), pogresnom ishranom i losim navikama, u svoje telo, što je učinilo da sam se osećao umorno, tromo i nervozno.  Šta ćemo-kazaće neki- savremeni način življenja. Medjutim, nikad nije kasno da se oslobodimo tog otpada u nama, koji sprečava, da nam telo i mozak funkcionišu na pravi način. Postoje različiti načini čišćenja tela od toksina i mislim da svako izabere onaj koji njemu najviše odgovara. Moj je sledeći:

- dosta biljnih čajeva- dobra kombinacija je: kantarion+kopriva+hajdučka trava. Po drugima, izuzetan je rtanjski čaj. U svakom slučaju piti puno zelenog čaja, koji ne bi trebalo dugo ekstrahovati. Dovoljno je 30 sek.

- dosta voća (ne banane),

- bareno povrće, po izboru,

- masline

- izbačena gazirana pića, alkohol, pušenje, brza hrana,

- fizička aktivnost.

Prvi rezultati su fantastični. Osećam se puno mladje, enegičnije i snažnije.

Šveđanin (46) iz  Malmea koji nema vozačku dozvolu, niti vozi kola, vlasnik je 1800 automobila. I ništa ne bi bilo čudno da ga parking službe ne jure zbog neplaćenog parkinga za najveći broj tih auta, prenose švedski mediji. Inače, kazne za nepropisno parkiranje se kreću od 40 evra pa na više.

Naime, on je tzv. "čuvar automobila"- osoba koja je bankrotirala, tako da ne plaća nikakve dugove državi, a za nadoknadu od nekoliko desetina evra registruje kola na svoje ime. Tako da je računica u slučaju ovog čoveka jasna. 

Rupe u švedskom zakonu omogućavaju ovakav biznis, a to je pokrenulo javnost na razmišljanje koliko zaista auta može da poseduje jedan čovek na svoje ime.
Ovo nije usamljen slučaj,a vlasti smišljaju način kako da im dođu glave.

Austrijski gradić Fucking je odavno  magnet za turiste sa svih strana sveta. Turisti ne dolaze da bi uživali u prirodnim lepotama, odmoru, rekreaciji, već da bi se fotografisali pored table koja označava ime ovog gradića.

Žitelji  Fuckinga su odavno umorni od radoznalih posetilaca, od kojih su neki čak i odnosili  znak sa imenom mesta kao suvenir. Čak su 2004. godine održali i referendum da se promeni ime mesta, ali zagovornici te ideje su bili poraženi na istom- prenosi The Mirror.

Jedina posledica referenduma je bolje betonsko i gvozdeno obezbeđenje tabli sa imenom mesta.

Sastojci za 12 porcija:

2 jajeta

50g putera

2dl šećera

2dl brašna

3dl fino narendane šargarepe

1 kafena kašičica cimeta

1 kafena kašičica praška za pecivo

1 kafena kašičica sodabikarbonata

1 kafena kašičica vanilinog šećera

Krem

75g putera

3dl šećera u prahu

100 g Filadelfia sira ili nekog drugog krem sira

1 i po kašičica vanilinog šećera

1 kašičica ceđenog soka od limuna

Uraditi ovako:

1. Pomešati brašno, cimet, prašak za pecivo, sodabikarbonat i vanilin šećer.

2. Umutiti puter i šećer da masa bude penasta. Onda dodati u tu masu jaja i suve sastojke. Kada je sve to dobro pomešano sipati narendanu šargarepu.

3. Podmazati i nabrašniti papir za pečenje stavljen na pleh (ili tepsiju)  za pečenje. Sipati pripremljenu masu u pleh i peći na 175 stepeni 25-30 minuta. Proveriti čačkalicom ili palidrvcetom da li je kolač pečen.

4. Izvaditi kolač i ostaviti da se ohladi.

Krem

Umutiti sve sastojke u penastu masu, zatim filovati vec dobro prohlađen kolač. Tako pripremljen kolač ostaviti u frižideru da stoji najmanje pola sata pre sečenja.

Prijatno!

Praznina me je prozvala,  pa hajde i ja da odgovorim na prozivku.

1. U detinjstvu sam se stalno tukao, kad kažem stalno, to znači svaki dan sa moji drugom Medom, koji je mesec i jače stariji od mene. Bili smo komšije, dalji rodjaci, ali antagonizam izmedju nas je potrajao sve do drugog razreda srednje škole, kada smo zakopali ratne sekire. Ja sam Medi pomogao da popravi keca iz matematike tako da mir traje još uvek. Sada mi uopšte nije jasno to naše rivalstvo. Preležane sve dečije bolesti, propušteno letovanje u Čanju u prvom razredu. Formirane osobine upornost i tvrdoglavost.

2. Bio gost poljskog grada Zelena Gora u julu mesecu 1980, kao predstavnik svoje škole,         a u avgustu „Gdanjsk 80. kad je Poljska rekla ne, brodogratilište, studenti...“Prvo ozbiljnije zaljubljivanje sa traumatičnim posledicama. Uvek sam se zatreskavao, bar u detinjstvu, u pogrešne devojčice. Medjutim, moj mentor Ljupče me je uvek stoički vraćao na zemlju. Zaradjivao džeparac prodajući boraniju i paradajz na lokalnoj pijaci. Mislili su da ću da biti kovač ili vatrogasac, a ja voleo knjige.

3. Lutanja, traganje za identitetom. Slušao sam pažljivo druge i preuzimao ono što sam smatrao da ja ne posedujem. Smatram da ta osobina slušanja i razumevanja drugih mnogo mi je pomogla u životu, jer ljudi gotovo da pričaju sami sa sobom. To je verovatno i uticalo da sam imao priliku da govorim pred 4500 mladih ljudi i da njih saslušam.

4. U ovom periodu sam bio „duh koji hoda“. Osetio apsolutnu prazninu. Praznina je učinila da u mnogome preispitama sebe, shvatim da je sadašnjost sve, licemerje suština slabih ljudi a ljudska glupost beskonačna.

5. Istinska ljubav me je odvukla 3500km daleko od zavičaja. Novi početak, novi izazovi. Život na -20, leta bez noći, zime bez dana.

Kao običan smrtnik razmišljam sve češće o vremenu i to o njegovim različitim dimenzijama. Eto, prvo da sam smrtnik, rodjen da bi živeo i stigao, više-manje uspešno,  do stanice zvane Kraj. Kada nešto radim, stalno sam pritisnut oštricom vremena: da li ću stići, da li ću uspeti da završim posao. Dok sam išao u školu, opet je vreme bilo izdeljeno na neke delov, 45 minuta, 5-6 časova. Pa kad sam počeo da radim:8 sati, pa 40 časovna radna nedelja itd. A, da ne govorim o putovanjima, razdaljinama: 3 sata i 15 minuta od - do. Nisam bio 2 meseca kući. Putovaću za Uskrs. Prošlog leta sam bio u S. I sve je u vremenu. Nekada dosadnom a nekada uzbudljivom, atomskom ili sunčevom, mojem ili tudjem.

Ali ono što mene muči jeste ispunjenost vremena? Koliko sam uspeo da postignem za neko vreme? Da li sam npr. mogao ovaj post da napišem brže i da bude mnogo bolji? Da li sam morao da profućkam 12 godina svog života u mnogim zabludama? Kako da vreme učinim privatnom svojinom, pošto mnogi uzimaju naše vreme, ili je moguće kontrolisati i upravljati vremenom?

Zanimljivo je da nekada i ne obraćamo pažnju na vreme, ono postaje večnost, nekada je to trenutak. Od čega zavisi?

Kako se izboriti sa subjektivnim doživljajem prolaznosti?

Moto  romana "Izdaja" spisateljice Karin Alvtegen glasi: " Ne postoje kazne ili nagrade, sve što postoji to su konsekvence". Priča ovog romana je priča o konsekvencama našeg delovanja. Kako prevara može proizvesti destruktivne konsekvence i kako žrtva postaje dželat. Stalno i iznova srećemo se sa konsekvencama naših ili tuđih postupaka, bilo svesnih ili nesvesnih. U pozadini su želje, nadanja, strahovi, očekivanja, osećanja, ideje, a ono što je stvarno, što je sirovo, materijalno to su konsekvence.
Konsekvence mogu biti raznolike. Medjutim, meni sama ta reč zvuči strašno, apokaliptički, loše. Ako si uradio tako, onda ćeš proći ovako. Da li sam promislio šta će proisteći iz toga? Nisam. A? Konsekvence užasne. Ili? Zezao sam se i sve je bilo OK. Ili?
Možda smo i mi jedna konsekvenca nečije nepromišljenosti, razuzdanosti, ljubavi, prevare...ne nagrada, ne kazna za učinjeno, već konsekvenca.
Dakle, ono što je stvarno to su konskevence, motivi su skriveni. A motivi su nedostaci. Prikriveni nedostaci rađaju vidljive konsekvence. A konsekvence nekada mogu biti fatalne.